BEZBOLNO LECENJE

BEZBOLNO LECENJE 

Kod nas je uspeh hirurškog lečenja diskus hernije izuzetno visok. Ovo postižemo time što imamo veliko iskustvo i savremenu opremu. Budući da su nam na raspolaganju sve metode nehirurškog i hirurškog lečenja bola možemo ih kombinovati kako je to najbolje za pacijenta. Time obezbedjujemo odsustvo bilokakvih operativnih komplikacija i sigurno eliminišemo bol. Ne dešava se da tokom operacije ne rasteretimo dovoljno živac od pritiska zato što obavezno moramo operaciju uraditi endoskopski, ili bez mikoroskopa,... Takodje se ne dešava da pacijentu zaostane odredjeni bol posle operacije, što se inače dešava u 25% slučajeva. Taj bol se operacijom nije ni mogao rešiti, ali zato mi raspolažemo raznim metodama za njegovo konačno lečenje. Pored svega ovoga kompletan tretman pružamo po veoma konkurentnim cenama

Bolesti lumboskralnog dela kičmenog stuba su mnogobrojne i uglavnom počinju kao bol u krstima koji se može širiti u nogu (syndroma lumbale, lumboischialgia, išijas). Kod uznapredovale bolesti, a nekad i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja početaka nerava za noge (korena nerva- radikulopatije). Radikulopatije se manifestuju slabošću i utrnulošću nogu. Ako se javi utrnulost ona je najčešće lokalizovana na stopalu. (Pacijentu trne unutrašnja ili spoljašnja strana stopala.) On takodje može da otežano hoda na prstima ili petama jednog ili oba stopala.

Ukoliko se javi neki od ovih simptoma pacijent će biti upućen specijalisti (neurohirurg, neurolog ili fizijatar) koji će ga detaljno neurološki pregledati i nakon toga odrediti dodatna ispitivanja. Najčešća dodatna ispitivanja su: rentgenski snimak dela kičme u raznim projekcijama; elektromiografija (EMG, EMNG) kojom se odredjuje stanje živaca i mišića; somatosenzorni evocirani potencijali (SSEP) kojim se odredjuje stanje kičmene moždine i živaca; snimak obolelog dela kičme kompjuterizovanom tomografijom (CT kičme) ili češće magnetnom rezonancom (MR). U obzir dolaze i druge dijagnostičke metode.

Broj dijagnoza, koje se ovim metodama mogu ustanoviti, je velik. Neke dijagnoze ukazuju samo na tegobe (npr lumbago, lumbalni sindrom- bol u slabinsko-krstačnom delu kičme); neke ukazuju na oštećenja nervnih struktura (npr radiculopathia), a neke na uzrok tegoba (npr Protrusio disci). Brojne dijagnoze predstavljaju ustvari sinonime (npr. hernijacija diska i diskus hernija - hernia). Primer različitog nivoa dijagnoza kod istog pacijenta može biti: degeneracija i naprezanje diska dovode do "curenja" dela diska (protrusio disci), koji pritiska na koren živca i oštećuje ga (radiculopathia), a ovo se manfestuje bolom u nozi (išijalgija). Znači ovaj pacijent će kod lekara dobiti dijagnozu ishialgia, kod neurologa još i dijagnozu radiculopathia, a nakon snimanja kičme magnetnom rezonancom biće postavljena i dijagnoza discus hernia. Tek sve ove tri dijagnoze zajedno odslikavaju pravo stanje pacijenta. Ova klinička slika je najviše specifična za diskus herniju.U slučaju suženja kičmenog kanala zbog spondiloze u početku se tegobe mogu javljati samo prilikom hoda

Tegobe, kod stenoze slabinskog dela kičmenog kanala, se u početku javljaju tokom dužeg, pa sve kraćeg hoda. One se javljaju u formi bola, utrnulosti i/ili slabosti koji nastaju nakon pešačenja odredjene distance i prestaju kada pacijent stane ili sedne. Zovu se neurogene intermitentne klaudikacije (Claudicatio neurogenes intermitens). Rezultat su pritiska na korene živaca koji je naročito jak prilikom hoda. Moraju se razlikovati od klaudikacija (bolova pri hodu) koji nastaju zbog suženja arterija nogu.

U daljem tesktu ćemo obraditi: najčešće bolne sindrome, najčešće neurološke deficite i najčešće uzroke bola i deficita.

Bolni sindromi u lumbalnom delu kičme mogu imate različite i često udružene uzroke. Na početku bolesti dominiraju tzv. miofascijalni bolovi. Oni nastaju zbog upale i grča u brojnim mekim tkivima npr. mišićima, ligamentima, kapsulama zglobova i pripojima ovih struktura. Povezani su sa nepravilnim držanjem, traumama, slabim mišićima koji drže posturu. (duboki mišići oko kičme, mišići ledja i trbuha,...), stalnim opterećenjem kičme (prekomerna telesna težina, opterećenja na poslu, nepravilni pokreti saginjanja i dizanja tereta, tokom sportskih aktivnosti,...). Takodje bolest može početi i u okviru raznih reumatskih bolesti ili nakon povreda. Tegobe vezane za kičmeni stub su česte u bolestima koje napadaju veći broj organa npr. sistemske autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti koje duže vreme dovode do smanjenog kretanja,.... Mnoge bolesti okolnih organa mogu izazivati bol koji imitira bolesti kičmenog stuba (bubrezi, materica, jajnici,...). Gorenavedene bolesti se obično neurohirurški ne leče.

Ukoliko hronični bol dugo traje on može postati bolest za sebe. U tim slučajevima, i kada se izleči uzrok bola, bol ostaje. Ovo se tumači različitim trajnim promenama u nervnom sistemu (tkivima oko kičmenog stuba, korenu živca, čak i u mozgu). Do ovih promena dovodi primarni uzrok ali i dugotrajno trpljenje bola. Zbog toga je važno da se, poštopoto, spreči da značajan bol neprekidno traje duže od 3-6 meseci.

Neurološki deficiti mogu biti u vidu oštećenja korena živaca za noge zbog pristika na njih (radikulopatije) ili sindroma kaude ekvine (oštećenje većine korena živaca za noge i malu karlicu). Lumbalna radikulopatija se najčešće manifestuje: bolom koji se širi iz krsta, niz zadnji deo noge, do stopala; utrnulošću i mravinjanjem najčešće u stopalu; slabošću jedne ili više gupa mišića na jednoj ili obe noge, praćenih atrofijom mišića (najčešće su zahvaćeni mišići potkolenice i oslabljeno je pomeranje stopala). Sindrom kaude ekvine se najviše manifestuje slabošću donjeg dela nogu, nevoljnim oticanjem mokraće i stolice, ili njihovom retencijom. Ovo je teško i veoma urgentno stanje.

U neurohirurgiji je važno ustanoviti 3 tipa procesa na kičmi koji se mogu lečiti hirurški. To su: a- patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture (korene živaca - jedan ili više njih); b- nestabilnost delova kičmenog stuba i c- drugi, hirurši rešiv, uzrok bola.

Najčešće patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture nastaju kao posledica degeneracije unutar kičmenog stuba (degeneracije diskova, pršljenova, zglobova, ligamenata,...). Redje su posredi tumori, infekcije, urodjene anomalije, povrede,...

Degenerativne promene u srednjim životnim godinama zahvataju najčešće diskove. U njima tokom godina dolazi do «zamora materijala» kao posledica opterećenja i lošijeg sastava diska. Disk manje otporan na ponavljana opterećenja se može naslediti. Disk se sastoji iz središnjeg dela (nucleus pulposus) koji služi kao amortizer, te je bogatiji vodom i perifernog prstena koji daje čvrstinu disku. U slučaju degeneracije središnji deo gubi vodu, periferni prsten puca i dešava se slučaj kao na slici ispod. Tada dijagnoza procesa na kičmi može da glasi: protruzija diska, hernijacija diska, Protrusio disci, Prolapsus disci, ekstruzija diska, diskus hernija, discus hernia, kičmena kila, … Prema vodećim simptomima, ovo može da odgovara sledećim dijagnozama: Lumoischialgia, Radiculopathia, Sy caudae equinae,…


Slika prikazuje poprečne preseke 2 lumbalna diska. Levo je zdrav disk bez promena u centralnom (žuto obojenom) delu diska. Desno postoji odvajanje centralnog dela diska i njegov prolazak kroz pukotinu perifernog prstena. Deo diska koji je «iscurio» unazad vrši pritisak na korene živaca (rozo obojeni). To dovodi do lumboišijalgije i poremećaja u osećaju dodira, te često do slabosti mišića u delu noge koga taj koren živca inerviše (oživčava)





Slika: Koren nerva uklješten kao na prethodnoj slici izlazi izvan kičmenog stuba i formira išijadični nerv (br 3). Zbog uklještena korena bol i utrnulost se šire duž ovog nerva tj. duž zadnje strane noge prema stopalu. Takodje se javlja i slabost stopala.Zbog ovoga problem u kičmi se može manifestovati npr. utrnulošću malog prsta stopala.

www.neurohirurgija.in.rs

LECENJE

LECENJE

Opšte je poznato da se kičmeni stub sastoji od pršljenova. U detinjstvu, kod ljudi, kičma se satoji od 7 vratnih (cervikalnih), 12 grudnih (torakalnih), 5 slabinskih (lumbalnih), 5 krsno-trtičnih i 4 ili 5 repnih pršljenova. Tokom odrastanja broj pršljenova se smanjuje na 26, jer se krsno-trtični pršljenovi stapaju u jednu kost, srastaju, kao i repni pršljenovi. Ovi pršljenovi nisu međusobno odvojeni kao prvih 26, te se zbog toga nazivaju i lažnim pršljenovima.
Između prednjeg i zadnjeg dela pršljena nalazi se kičmeni (spinalni) kanal, u čijoj unutrašnjosti je smeštena kičmena moždina. Takođe, između pršljenova nalaze se međupršljenski otvori, po jedan sa obe strane pršljena, gde su smešteni spinalni živci.
Svi pršljenovi, osim trtičnih i repnih, međusobno su odvojeni putem međupršljenskih diskova. Svaki međupršljenski disk sastavljen je od želatinoznog jezgra (čija je uloga da amortizuje kičmu prilikom pokreta) i fibroznog prstena. Tkivo međupršljenskih diskova sadrži veliku količinu vode, koja se kod nekih osoba u godinama smanjuje, usled čega kičma gubi svoju elastičnost i sposobnost da realizuje fleksibilne pokrete.
Degenerativne promene koje se javljaju sa starenjem mogu zahvatiti i međupršljenske diskove, tj. hrskavicu fibroznog prstena diska. Ovakve promene dovode do prolapsa međupršljenskog diska, tačnije želatinozno jezgro međupršljenskih diskova prodire u međupršljenske otvore i pritiska spinalne živce.
Diskus hernija se može javiti u bilo kom delu kičme, ali uglavnom zahvata pršljenove vratnog (cervikalnog) i slabinskog (lumbalnog) dela kičme, jer se upravo ti delovi kičme najviše pokreću. Vrlo često se javlja kod muškaraca između 25 i 45 godina starosti. Nakon 25-te godine, međupršljenski diskovi se polako isušuju, posebno ujutru, te se upravo iz tog razloga ne preporučuje nikakva fizička aktivnost bez prethodnog zagrevanja.

Namirnice za prevenciju i lečenje diskus hernije
Morske alge, pivski kvasac, bobičasto i citrusno voće, beli luk, semenke i pahuljice, biljno mleko, biljno ulje, riba i mahunarke moraju biti sastavni deo vaše ishrane, ukoliko želite da sprečite ili lečite diskus herniju. U širokom luku izbegavajte rafinisane šećere i rafinisana brašna, suhomesnate prerađevine, hranu prženu u ulju i brzu hranu, jer narušavaju organizam i ubrzavaju njegovo starenje.

Prekomerna težina opterećuje kičmu, tada se kičma napreže kako bi izdržala veliki teret, i na taj način se ubrzava zamor i oštećenje međupršljenskih diskova. U ovom slučaju, preporučuje se da započnete dijetu za eliminisanje viška masti i toksina iz organizma.

Ako se javi slabost nogu ili nastupe problemi sa mokrenjem i potencijom, operacija je nužna. Pored standardnog operativnog lečenja koje je i dalje glavni metod, hirurzi u Srbiji danas izvode i najsavremeniji zahvat, takozvanu kompletnu endoskopsku operaciju koja podrazumeva da se kroz samo jednu ubodnu ranicu, posebnim instrumentima, širine samo nekoliko milimetara, dolazi do ciljanog mesta.
"Zatim ubacivanjem posebnih instrumenata kroz otvor na endoskopu vadi se bolesni deo hrskavice koji je pritisnuo zahvaćeni nerv i time se oslobađa kompresije", objašnjava dr Marko Marković neurohirurg KBC "Zemun" i dodaje da se takvom operacijom stvaraju uslovi za prilično bezbolan oporavak.
Novi zahvat daje jako dobre rezultate, oboleli ustaju već narednog dana, ali se operacija može primenjivati samo kod pacijenata koji nemaju degenerativna oštećenja kičme.
"Procena kičme se vrši na osnovu pregleda i uvida u rentgen snimke. Samo u slučajevima da je otvor dovoljan za nesmetani prolaz endoskopa i da nema degenerativnog oštećenja, operacija se može izvesti nesmetano", objašnjava dr Marković.
Nekada su od diskus hernije obolevali uglavnom stariji ljudi. U lakšim oblicima ona se leči mirovanjem i lekovima za umirenje bola.
Ova bolest prerasta i u ozbiljan socioekonomski problem jer sve češće obolevaju ljudi srednje dobi u produktivnom periodu života koji su zbog bolesti prisiljeni na duga bolovanja.